- 12 Mar 2015

,,Veliki Hamam Prištine’’, oživeo je brojne ideje i debate

Restauracija ovog objekta je imalo za cilj pretvaranja Hamama u jedan funkcionalan centar koji bi služio za kulturne aktivnosti, restauracija u tri faze se manifestovala sa brojnim neprofesionalnim propustima, a to je uzrokovalo nepopravljivu štetu jednoj od najvažnijih nasleđa Opštine Prištine.

Prema prisutnim govornicima projekat je počeo veoma dobro uključujući sve relevantne institucije i stručnjake oblasti, međutim, vremenom je taj projekat preusmeren. Konstatovano je da je neophodno da se što pre formira jedna opšta komisija, koja bi analizirala situaciju i pripremila dalje korake.
Shqipe Nixha, iz Prištinskog Univerziteta je rekla da kada se jedan spomenik uništi, teško ga je ponovo vratiti u prethodno stanje, a Burbuqe Bakija Deva, predstavnica Ministarstva za Kulturu je rekla da su dosadašnji radovi na Prištinskom Hamamu dobar primer kako ne treba da se radi sa objektima kulturno baštine. Sali Shoshi od CHwb je rekao, razlog njihovog povlačenja od projekta 2009 godine je bio neprofesionalno intervenisanje od strane kompanije izabrane od Opštine Prištine, koja je preusmerila usvojeni plan od IMMK-a. Shoshi je čak optužio sve relevantne institucije, pošto, kako se on izrazio, odmah je izveštavano za preusmereni plana ali to se nije uzelo u obzir.
“Bilo je konflikta između projekta i interpretacije Kosovskog Instituta za Zaštitu spomenika u vezi sa projektom gde je osporen baš deo koji obuhvata ugaone cigle na kupoli hamama, i druga stvar je zid koji je dodan posle 1912 godine za kojeg je zahtevano stalno da se skine. U međuvremenu, projekat je bio usvojen od strane Ministarstva za Kulturu pa je bilo spremnosti da se taj projekat nastavi ”, rekao je Direktor Direkcije za Urbanizam, Liburn Aliu, koji je još dodao da su radovi obustavljeni onog trenutka kada se počelo sa korišćenjem cementa za pokrivanje kupole.
Aliu je rekao da smo sada na fazi kada treba tačno da se zna kada i kako ćemo da intervenišemo, šta će se skinuti od postojećih slojeva na hamamu, ako treba da se ponovo vratimo na prvoj fazi i da se zanemari druga i treća faza radova iz 2009 godine, ili bi trebalo da se formira jedna komisija kako bi utvrdila dokle možemo da se vratimo sa ovim projektom.
Predsednik Opštine Prištine, Shpend Ahmeti, je zahvalio govornike i prisutne za učešće.
“Cilj organizovanja ove javne debate je želja da se ide napred sa funkcionalnošću jedne od najvažnijih institucija gradske kulturne baštine. Možda ovo ima neku simboliku i jedan je od preduzetih koraka, zato što treba da idemo bržim koracima vezano za stvari koje treba da uradimo sa kulturnom baštinom grada Prištine, što prirodno ima veze sa nekoliko institucija koje se nalaze na istorijskoj zoni Prištine, ali da diskutujemo i za druge delove kulturnog baštine Prištine, za karakter identiteta nekoliko zgrada, kojim slučajem ne da ćemo samo očuvati ove zgrade, već bismo i promovisali turizam u našem gradu, pošto imamo šta da nudimo kao Opština za sve one koje su zainteresovani za kulturne spomenike Prištine ”, rekao je Ahmeti.
Ahmeti je govorio i za mogućnost da nekoliko od starih fabrika preokrenemo u institucije za zajednicu, bilo kao galerije za umetnost ili muze za razne namene.
Deo govornika javne diskusije za ’’Veliki Hamam Prištine’’ bili su Shpend Ahmeti, Predsednik Opštine Prištine, Liburn Aliu, Direktor DUGZŽS–a, Saranda Bogujevci, Direktorka DKOS –a, Burbuqe Bakija Deva, MKOS-a Odeljenje za Kulturnu Baštinu, Gjejlane Hoxha, Odbor Kosova za Kulturnu Baštinu, Mustafa Pehlivanoglu, MP Tasarim, Istambul, Turska Sule Diren, MP Tasarim, Istambul, Turska, Sali Shoshi, CHwB, Shqipe Nixha, Univerzitet Prištine “Hasan Priština”, Prof. Dr. Valter Shtylla i Valbona Saliuka, IKMM.